Насеље се налази отприлике негде у средини Чепелске-аде, удаљено 30 кмод Будимпеште. До насеља стижемо електромоторним возом релација Будимпешта-Ковин, или аутобусом релација Чепел-Макад или аутопутем бр. 5101.

На цеберном делу насеља налази се рукавац реке окружен врбама, трском, иначе изузетно место за риболов. Пуно лених викендица има, што повлачи за собом да сваког лета са 400 до 500 људи се повећава број становника у селу.

Број сунчаних сати је висок, зато клима је изузетно погодна за виноградаство, за воћарство и за баштованцтво.

У чипскоме атару су пронађени предмети из бакарног доба. На северном делу придунавсквом насипу откривено је гробље из гвозденог доба. Први записи су пронађени 1283. г. под именом - Чептелек. По наредби IV. Ладислава будимски каптол је повео у своје имање у Багамер и Чептелек удовицу мајстора Мојса. Краљица Фенена 1290. г. горе наведена села са удовицом Мојс предаје будимским фрањевцима. Иштван Палатин Мојс, који је био веома близак Ладиславу V., чија супруга је била кнегиња из династије Арпадовића. Под оваквим околностимаје Чептелек припао будимским бегинима који су им у XV. веку власници билиовога места. По евиденцији из 1562-63 г. Чептелек припада оним местима, којинајмање пореза плаћају. 1690. године постаде напуштено. Напуштено село упочетку XVIII. века насељавају Срби. Матијас Бел пише 1737. г. да је Чиптолико близу Дунава да је у највећој опасности приликом поплаве. При обалисе налазе мале и скромне кућице.
С обзиром да је римокатоличка црква већ у 1755. години стајала на данашњем месту предпоставља се да су се прво Немци населили. Сталне поплаве су Србе присилили да се повуку на сигурније подручје Чепелског-острва. До краја XVIII века и Срби су се настанили на северни део насеља, које су Немци формирали и оставили за собом куће
а стару  пркву.  Тако се створило садашње село један километарод Дунава. На месту првог средњовековног српског села се данас налази спортско-риболовачко дручко друштво.

Тренутно преко 2000 становника живи у насељу. Многи житељи насеља припадају српској или немачкој националној мањини.

У току столећа састав становника се непрекидно мењао. Данас у месту 130 приватнух предузетништва броје.

Православна српска црква
Грађена је 1768. г. у цопф стилну. Торањ је подигнут 1828. г. Вредан иконостас је обновљен 1907. г. Унутрашњи део цркве и трон Мајке Божије потиче из XVIII века, сликано на платну.

Побратимљено наеље Чипа је Стапар из Југославије.

Срби и данас верно чувају своје обичаје и традицију.

Школа

Нова савремена школа је изграђена 1990. године.

У школи има:

• 8 учионица
• 2 језичка лабораторија (за српски и за немачки језик)
• 1 кабинет за информатику
• библиотека
• теретана
• спортска сала
• кухиња за обучабање

20 посто укупног становништва изјашњавају се као Срби. И дела која нису српске нациионалности уче српрски језик.

Укупан број ђака:
Број ђака у српској настави:

Ђаци нижег израста ипознавају се са језиком преко учења песмица, игара иплеса.

Виши узраст језик учи преко дијалога, ситуацијских игара.

Остали ученици који не уче српски језик, у школи имају прилику да се упознају са културом, историјом, географијом, историјом науке и умтношћу српског напода.

У школи за сваки празник укључен је и српски програм. Посебно се одржаваправославни Божић и дан Светог Саве.

Поред многих активности у школи се посебно уче српске народне игре.

У наставу је укључен и немачки језик.

Директор школе:	Илона Ђимеши
Заменик директора школе:	Ирена Бако Суботин
Наставник српског језика:	Зорица Пејобић Секењ